AktuelnoAlbanijaIntervjuiNajnovijeSjeverna MakedonijaSrbijaVijesti

Mandić: Ekonomska saradnja donosi dobro svima na Zapadnom Balkanu

Idući sastanak inicijative Otvoreni Balkan će se održati tokom marta, mi se nadamo da će se svih šest ekonomija Zapadnog Balkana priključiti ovoj inicijativi i da ćemo zajedno ići napred. Samo tako inicijativa ima svoj pun smisao i efekat, rekao je Marko Mandić, rukovodilac Centra za Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana PKS , u intervjuu za portal WBB.Media.

„Ekonomska saradnja donosi dobro svima i nema alternativu, verujem da su nakon kompanija i građani naših zemalja to prepoznali“, istakao je Mandić.

WBB: U praksi je počela realizacija inicijative Otvoreni Balkan, šta je za sada pokrenuto od aktivnosti i kakva je situacija na terenu?

MANDIĆ: Od onoga što je dogovoreno tokom prošle godine najpre se od januara ove godine primenjuju  one mere za koje nije bila potrebna dodatna izmena zakonske regulative, tj. mere koje su mogle odmah da se implementiraju. Najpre, radna vremena na svim graničnim prelazima su u potpunosti harmonizovana. Zatim, sertifikati i nalazi laboratorija se u potpunosti međusobno priznaju, vanredne kontrole za robu koja podleže fitosanitarnoj i veterinarskoj inspekciji su znatno smanjene imajući u vidu da ovu robu prate nalazi koji se sada priznaju, kontrole se vrše samo izuzetno i time su znatno smanjeni troškovi i vreme potrebno za prelazak granica i plasiranje proizvoda na tržište.  Kamioni prolaze brže, manje čekaju, i to sa naše strane primećujemo na graničnim prelazima Tabanovce, Preševo, između Srbije i Severne Makedonije. Slično je i sa prelazima između Albanije i Severne Makedonije. Akcenat je stavljen i na punu implementaciju tzv. one- stop shop-a, da se sve granične formalnosti obavljaju na jednom mestu. Između Srbije i Severne Makedonije to delimično funkcioniše, potrebna su dodatna infrastrukturna ulaganja koja su u toku i koja će se završiti do kraja marta, dok je između Albanije i Severne Makedonije pri kraju implementacija integrisanog graničnog prelaza. Započelo se sa implementacijom i mnogih drugih tačaka koje su u prethodnom periodu dogovorene u okviru drugih inicijativa za regionalno povezivanje, ali koje su stajale u mestu.  Takođe, pokrenuto je nekoliko novih inicijativa usmerenih na stvaranje zajedničkog tržišta rada i na olakšavanje kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala između članica inicijative Otvoreni Balkan.

WBB: Koji je glavni značaj ovakve inicijative za privrednu saradnju i tržište Zapadnog Balkana?

MANDIĆ: Stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta ne počinje sa ovom inicijativom, zajedničko tržište je neophodno ukoliko želimo da napredujemo i na to su se šest ekonomija Zapadnog Balkana obavezale u okviru Berlinskog procesa. Pre njega imali smo povezivanje kroz sporazum o slobodnoj trgovini- CEFTA 2006, koji je stupio na snagu još 2007.godine i koji je igrao veliku ulogu za dalje povezivanje naših privreda. Inicijativa Otvoreni Balkan je po našem mišljenju logični nastavak i korak u istom pravcu. Ona podrazumeva da našu regulativu najpre uskladimo među sobom koristeći standarde EU, da se u potpunosti otvorimo među sobom i napravimo regionalno tržište koje će naše kompanije pripremiti za konkurenciju koja postoji na daleko većem tržištu EU. Takođe, objedinjeno tržište od skoro 20 miliona ljudi je daleko interesantnije za potencijalne investitore u odnosu na pojedinačna tržišta svake od šest ekonomija Zapadnog Balkana. Iz ugla naših kompanija, zajedničko tržište smanjuje troškove i povećava njihovu konkurentnost što je potrebno da bi uspešno nastupili na tržištu EU i da bi mogli da se ravnopravno nose sa evropskim kompanijama.  Uspostavljanje slobodnog protoka ljudi, dobara, usluga i kapitala na Zapadnom Balkanu je cilj kojem su se vlade Zapadnog Balkana već posvetile u okviru Berlinskog procesa. Utisak poslovne zajednice u proteklih nekoliko godina je da se realizacija ove ideje presporo odvija.  Za sada nam deluje da je inicijativa Otvoreni Balkan u veoma kratkom vremenu uspela da odblokira primenu mnogih ranije dogovorenih mera. Na neki način ono što ona donosi kao novo je da je potekla „iznutra“, od političara iz regiona, koji su založili svoj politički autoritet da se sprovedu one mere koje donose dobro i privredi i građanima. Ono što je važno napomenuti je da je ova inicijativa od početka otvorena za svih šest ekonomija Zapadnog Balkana i tek u tom formatu ona može doneti maksimalne rezultate za sve uključene.

WBB: U fokusu inicijative je i pojednostavljivanje uslova na tržištu radne snage. Koje aktivnosti su u toku?

MANDIĆ: Zajedničko tržište i slobodno kretanje radne snage je prvi veći cilj inicijative Otvoreni Balkan čiju punu implementaciju očekujemo već u martu. Sa početkom primene legislative čiji su okviri već doneti faktički će se objediniti tri tržišta rada. Krovni međunarodni sporazumi su potpisani krajem prošle godine, da bi se u januaru i februaru ove godine pristupilo izmeni zakonske i podzakonske regulative u tri zemlje. Građanima jedne zemlje će pristup rada u druge dve zemlje biti krajnje pojednostavljen i u odnosu na današnju proceduru maksimalno ubrzan. Procedura će se odvijati elektronskim putem, korišćenjem portala elektronske uprave koji postoje u svakoj od tri zemlje. Putem portala elektronske uprave Albanije, Severne Makedonije i Srbije svaki zainteresovani građanin moći će najpre da dobije svoj Open Balkan ID broj, koji će mu služiti ne samo za dobijanje pristupa tržištu rada već i za druge servise i usluge u okviru inicijative koje će se razvijati u toku ove i sledećih godina. Za sam pristup tržištu rada, zainteresovani će koristeći svoj Open Balkan ID podnositi prijavu elektronski da bi u razumnom roku od oko nedelju dana dobio odgovor putem mejla u vidu elektronskog dokumenta koji će predstavljati dozvolu za rad izdatu na dve godine (sa mogućnošću da se istom jednostavnom procedurom produži po isteku). Sa tim on može da nađe posao i zaključi ugovor o radu sa poslodavcem u nekoj od druge dve zemlje Otvorenog Balkana, kao da je domaći državljanin u njima.

WBB:  Da li iz Bosne i Hercegovine stižu reakcije ili poruke u vezi priključivanja inicijativi Otvoreni Balkan? Da li su u planu novi sastanci predstavnika zemalja sa  područja Zapadnog Balkana?

MANDIĆ: Ovo je pre svega pitanje za predstavnike država. Iz ugla privrednih komora regiona, predstavljajući naše članice, sa sigurnošću možemo reći da ne postoji niti jedan jedini razlog zbog kojeg bi dalje ekonomsko povezivanje bilo loše za bilo koju kompaniju na Zapadnom Balkanu. Sve kompanije regiona imaju koristi od stvaranja jednog većeg, zajedničkog, tržišta od skoro 20 miliona ljudi. Na taj način zajedno možemo privući više investicija, zajedno nastupati na trećim tržištima, našim kompanijama smanjiti troškove i učiniti da budu konkurentniji prilikom izvoza, pre svega na tržište EU. Idući sastanak inicijative Otvoreni Balkan će se održati tokom marta, mi se nadamo da će se svih šest ekonomija Zapadnog Balkana priključiti ovoj inicijativi i da ćemo zajedno ići napred. Samo tako inicijativa ima svoj pun smisao i efekat.

WBB: Može li se napokon reći da ekonomija dobija prioritet, odnosno da je ispred politike?

MANDIĆ: Deluje da smo na tom putu. Ipak, ne bih rekao da je politika nešto suprotno od ekonomije. Ekonomija je od suštinskog značaja ne samo za kompanije već i za građane svake zemlje i u tom smislu zadatak politike jeste da čini ono što je dobro za ekonomiju jedne zemlje. Nekad se u okviru različitih politika donose odluke koje nisu ekonomski sasvim racionalne jer postoje i drugi interesi koje politika posmatra, ali je rekao bih to pre izuzetak nego pravilo. Ono što ohrabruje je da mi deluje da postoji konsenzus unutar regiona da prošlost ostavimo iza sebe i da se okrenemo ka budućnosti. Daleko više toga nas spaja nego što nas deli, i tu je posle kulture, ekonomija na drugom mestu. Upućeni smo na saradnju i radeći zajedno stvaramo sinergiju uz pomoć koje svako pojedinačno može brže napredovati.

Upravo je stvaranje zajedničkog tržišta na Zapadnom Balkanu, koje je teško moglo da se zamisli pre npr. petnaest godina, a danas smo na pragu toga da ga u potpunosti formiramo, ono što meni lično budi optimizam.  Ekonomska saradnja donosi dobro svima i nema alternativu, verujem da su nakon kompanija i građani naših zemalja to prepoznali.

Razgovarala: VESNA ILIKTAREVIĆ

Izvor
Photo: Ustupljena fotografija
Prikaži više

Slični članci

Back to top button
Translate »